Fizičke promene kod alkoholičara 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Fakultet za sport i fizičko vaspitanje

Sadržaj:
Uvod
2. Dosadašnji radovi I istraživanja
3. Teoretski pristup problemu
4. Fizičke promene kod alkoholičara
4.1. Promene na koži
4.2. Oboljenja sistema za varenje
4.3. Oštećenja moždanog tkiva izazvana alkoholizmom
4.4. Alkoholna epilepsija
4.5. Bolesti jetre
5. Zaključak
6. Literatura
1.UVOD
Problem upotrebe i zloupotrebe alkoholnih pića star je gotovo koliko i čovečanstvo. Ljudi su oduvek želeli da sebe zaštite od prevelikih zahteva realnosti, od nepoznatih zbivanja u sebi i oko sebe, od teskoba i nesigurnosti, ali i da sebi obezbede zadovoljstvo. Alkohol mnoge od ovih zahteva može privremeno da ispuni. Masovna prihvaćenost alkoholnih pića formira odobravajući stav prema njegovoj upotrebi koji je utkan u religiju, kulturu, ekonomske i pravne odnose ljudi. Pijenje se u nekim situacijama podstiče: rođenje deteta, svadbe, sahrane, deci se daje alkoholno piće radi jačanja organizma, što doprinosi tome da se problematično pijenje polako i neopaženo razvije u alkoholizam.
Danas se alkoholizam smatra kompleksnim psihosocijalnim problemom, odnosno, bolešću zavisnosti. Smatra se da je alkoholizam samo deo šireg kompleksa svih poremećaja vezanih za pijenje alkoholnih pića, a osoba koja pije se sagledava u kontekstu njene uže i šire socijalne sredine, uz potpuno poštovanje medicinskog aspekta sindroma alkoholne zavisnosti.
Alkohol je psihoaktivna supstanca sa adiktivnim potencijalom. To znači da deluje relativno brzo, umiruje, pomaže osobi da se na kratko opusti i na trenutak zaboravi na probleme, dostupan je i jeftin. Na centralni nervni sistem alkohol deluje opijajuće i omamljujuće, a ne razdražujuće, kako se obično misli. Viši delovi mozga u kojima su smeštene intelektualne funkcije, razum i kontrola ponašanja, kontrolišu i obuzdavaju niže delove u kojima su smešteni nagoni i osećanja. Alkohol, po nekom redosledu, prvo parališe one više delove, te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube, a nagoni i osećanja bivaju sve više oslobođeni i ispušteni ispod kontrole paralisanih, viših delova.
Svako ponovljeno pijenje alkoholnih pića, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara pojedincu zdravstvene i/ ili socijalne probleme i komplikacije je znak alkoholizma. Najčešće se alkoholizam postepeno razvija, što predstavlja teškoću okolini da uoči i prepozna prve znake alkoholizma. Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, mada je često nemoguće odrediti jasnu granicu izmedju faza:
1. Faza umerenog pijenja, ne znači bolest, ali je često uvod u nju. Osoba pije povremeno, pomalo, po modelu ”društveno prihvatljivog pijenja”. Ipak svi ljudi koji piju alkohol umereno u riziku su da razviju zavisnost od alkohola.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]